Sivo jutro

Ispod oblaka sivih bezlično jutro,
sivilom svojim obavilo je
i nebo, i more, i planine.
I ja siva u njegovoj turobnosti stojim.
Jutra su kao i ljudi;
često obasjaju svojom ljepotom
ili tajanstvena stoje u magli.
Ponekad zaviju sve u sivo
ili okićena injem prijeteći stoje.

U ovom jutru,
na njegovim sivim obzorima
zaustavljaju mi se misli.
Na njegovim stajaćim vodama
razbacani mi plutaju osjećaji.
U njegovo močvarno tlo
upadaju mi koraci
a njegov živi pijesak
pretvorio se u živu čežnju.

I dok se borim
da me ne proguta sasvim,
mrzim duge sate
koje donosi sivo jutro.