28. lis 2013.

Mreža od slova


Kosti obljubljene
vlagom drhte.
Magla muti
odavno zamućen vid.
Moj obzor crna je točka.
Gutaju me
parazitske misli.
Na licu
poput prljave mlake
razljevam osmijeh.
Noć gmiže
slinavo
nepomično.
Moje su ovčice
davno potonule
u nekakvim
vodenim jaslama.
S njima,
u snu vječnom
krije se san.
Pokušavam brojati slova.
Motam ih
izjedenim mislima
ali ona motaju mene
u zgužvanu
goruću plahtu.
Vlažna,
predajem se.
Moji se udovi pretvaraju u klješta.
Postajem paukoslovac,
i pletem
pletem
pletem bez prestanka
i nemir se gubi
u mreži,
mreži
od slova.

Nema komentara: