Kada bi barem ove grudi
što mi nedaju disati
mogle udahnuti mrvicu radosti.
Ali ne!
Ne mogu!
Previše je gorčine u meni.
Stojim na klimavoj giljotini
i pitam se da li sam osuđenik ili dželat.
Slike tvojih nedjela prolaze mi kroz glavu.
Po neznam koji puta
podižem mač visoko u zrak
ne bi li ti presudila.
I prije nego ću te pogubiti
napadaju me vlastita zlodjela.
Vežu mi ruke!
Oduzimaju dah!
Otimaju mač!
Govore mi
"Ti nisi dželat!
Osuđenik si!
I tvoja smrt je pravedna!"
Nema komentara:
Objavi komentar