Ja se skrivam
A one me traže
Ja sam jedna jedina
A njih svakim danom sve više
One su prava invazija
Teške kao sidro vezale su se za moju obalu
Njima nitko nikada nije pobjegao
Neki idu u korak s njima
Neki im prkose i ne žele da ih nose
A ja zazirem od njih
Iako ih želim još i još...čim više
Ne nosim se baš ruku pod ruku s njima
I uvijek mislim da mi lažu
Kad kažu koliko ih ima
Uzalud im tragove brišem
One svijetle
Svaka drukčije
Od najsvijetlije do tamnije
Sve zajedno čine dugu
U kojoj spavam i budim se
Po kojoj trčim i spotičem se
Dugu po kojoj slobodno letim
To je duga koju su mi poklonile
Ja jedna a njih svakim danom sve više
Moje godine
4 komentara:
Bogami, priznan, da nisi napisala zadnji stih (a moglo je i bez njega!), mislija bi da govoiš o zvizdama!
@Ante baš si me nasmijao, :-))))
e draga kod tebe uvijek nešto novo.sviđa mi se promjena..a stihovi...lijepi stvarni moćni..pozdrav::))
Ča san, bogati, baš toliko smišan?!
Objavi komentar